Milenkonija

„Knjiga nosi naziv „Milenkonija“ („Predstava je moje biće, otvoreno i slobodno“) sugeriše melanholiju, osećanje sete zbog prolaznosti i trošnosti svega, ali i prkosnog trajanja dokle god sećanje doseže.

U knjizi se nalaze Maričićevi zapisi o događajima iz pozorišnog života, uspomene na drame čiji je reditelj bio, na ljude, kolege i prijatelje sa kojima je delio taj gorki umetnički hleb i trenutke stvaranja velikih predstava i TV dela čijih se visokih dometa mnogi savremenici tog doba i danas sećaju. Dva uvodna teksta posvećena su velikanima našeg pozorišta, Bojanu Stupici i Ljubiši Jovanoviću, dvojici umetnika koji su Maričića, kako je zapisao, fascinirali u tom vremenu posleratnog stvaralačkog vrenja“