ROBINJE ĆUTANJA – Marija Jakšić

„Robinje ćutanja“ naše poznate srpske književnice akad. Marije jakšić, je potresan roman o ženama koje žive u senci patrijarhalnog društva, u vremenu tišine, straha i prećutanih istina. Istorijska pozadina naglašava trajne drame ženskih života, ali kroz patnju i pobunu ova knjiga nudi nadu, oslobađanje i pobedu ljubavi. U pitanju je delo koje osvetljava neme vapaje i probija zidove vekovne tišine.

Roman koji se ne boji istine i roman koji govori da je ćutanje (nekad u životu) samo jedini način za spas od većih tragedija.

„Zapamti, moja ljubav će ti vratiti sve oduzete počasti, kućo moja lepa…!“

Ova svevremena-aktuelna priča, nije samo svedočanstvo jedne žene, već odraz sudbine mnogih žena toga doba (kasnog devetnestog veka), koje su tiho nosile teret života, društva, braka, porodičnih dužnosti i istorijskih rana. Glavna junakinja je prinuđena na prihvatanjе neminovnosti – svoje sudbine. To je trenutak suočavanja sa preuzimanjem kazne. zarad svoje ljubavi. Ona postaje robinja ćutanja, radi spasa onog, kojeg voli.

U pozadini narativa pulsira i tihi glas nacije, doma, prošlosti, tradicije – svega onoga što može biti i svetinja i tamnica. Likovi ne govore samo dijalogom, već pogledima, nesanicom i večno neizgovorenim. Jakšićeva nas suočava sa snažnom metaforom: da postoje ćutanja koja nas spašavaju – ali i ona koja nas satiru.

Robinje ćutanja je roman o vremenu kad istina ne nalazi više ni mesto, ni jezik, ni bezbednost. To je priča o ljubavi koja pokušava da preživi u svetu gde svaka reč može biti oružje, a ćutanje – jedini štit.

Inspiraciju za ovaj roman autorka nalazi u samom životu – u njegovim stradanjima, borbama, tišinama i istinama koje se ne usuđujemo da izgovorimo. Autorka kaže: „Na kantaru života, uvek pobede oni koji ne odustanu od ljubavi“.

Roman je i omaž jednostavnim, mudrim ljudima, koji svojim rečima ponekad izreknu više od celih tomova filozofije.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka romana događa se u njivi, gde se rađa novi život, ali u smrti, jer porodilja Lepa umire u trenutku kada rađa svoje prvo dete. Seoska babica Cana – žena koja zna i život i smrt – tada izgovara:
„Ljubav je jedina sigurna lestvica do Boga… On ima merdevine, kojima silazi do srca zaljubljenih… Drugih uspinjanja ka Njemu sem čiste ljubavi, nema. Nema, niti će ikad biti. Taman i da se Nebo na Zemlju sruši. Ljudi moji, pazite se! Sreća je varljiva! Čuvajte je dok je imate, jer đavo ne spava ni kad spava. On je uvek budan da vreba.“

• * * *

Roman „Robinje ćutanja“ predstavlja snažno i emotivno štivo koje budi duboke ljudske osećaje i savest. Pisan u duhu moderne bajke, u kojoj junakinje nisu veštice već duhovne dive, ova knjiga izaziva uzvik i potres u čitaocu, podsećajući ga na važnost ljudskih snova, ljubavi i moralnog buđenja u društvu koje posrće.

                                                                                                                    advokat Branko Kolšek, aforističar

„Robinje ćutanja“ je potresan roman o ženama koje žive u senci patrijarhalnog društva, u vremenu tišine, straha i prećutanih istina. Istorijska pozadina naglašava trajne drame ženskih života, ali kroz patnju i pobunu ova knjiga nudi nadu, oslobađanje i pobedu ljubavi. U pitanju je delo koje osvetljava neme vapaje i probija zidove vekovne tišine.

                                                                                          Vesna Janežić, lektor i urednica na portalu „Čudo“

Poruka čitaocima:

Ova knjiga je za one koji su ikada prećutali, a želeli da vrisnu.
Za one koji su ljubav nosili kao krst, veru kao kletvu, a reč kao greh.
Za sve koji znaju da prava borba nije u sukobu – već u tišini koju nosimo u sebi.

O autorki:

Marija Jakšić je srpska književnica, članica Udruženja književnika Srbije i redovni akademik Italijanske akademije „Pontificia Tiberina“. Autorka je četiri zbirke poezije i četiri romana, poznata po izražajnom i prepoznatljivom stilu koji objedinjuje ljubavne, psihološke i metafizičke elemente sa dramatičnošću dostojnom Šekspira. Njena dela su prevođena i uvrštena u univerzitetske i nacionalne biblioteke u zemlji i inostranstvu. Pored književnosti, posvećena je i energoinformacionoj medicini, gde deluje kao psihoenergosugestiolog i književni terapeut.

„Ne zaboravite – postoje ćutanja koja treba pročitati.“